2. poglavlje
1 Iz Sitima, Jošua, sin Nunov, posla dvojicu ljudi za uhoditi potajice: ”Idite vidjeti, reče im on, zemlju Jerihon. “ Oni otiđoše onamo, uđoše u kuću prostitutke zvane Rahab i tu zanoćiše.
2 Bi rečeno kralju jerihonskom: ” Eno ove noći ušli si ljudi, sinovi Izraelovi, da bi istražili zemlju. “
3 Tad kralj jerihonski posla reći Rahabi: ” Izvedi ljude koji su došli k tebi - koji su ušli u tvoju kuću - jer to je za istražiti zemlju što su oni došli. “
4 Ali, žena odvede dvojicu ljudi i stavi ih u skrovište. Potom ona reče: ” Da, ta dva čovjeka su došla k meni, ali ja nisam znala odakle oni bijahu.
5 Kako se u noći vrata grada zatvaraju, ljudi su izišli. Ja ne znam kamo su otišli ti ljudi. pođite brzo za njima, uhvatit će te ih. “
6 No, ona je njih popela na terasu i skrila u stabljikama lana koje je ona složila na terasi.
7 Ljudi su ih slijedili u smjeru Jordana, prema gazovima, a vrata bijahu zatvorena čim su gonitelji bili izišli.
8 Glede njih, oni još ne bijahu legli kad se ona pope k njima na terasu
9 i ona kaza tim ljudima: ” Ja znam da je GOSPOD vama dao zemlju, da se straha oborila na naši da svi žitelji zemlje drhte pred vama,
10 jer mi smo čuli govoriti da je GOSPOD sasušio pred vama vode Mora trstikova pri vašem izlasku iz Egipta i ono što ste vi učinili dvojici kraljeva amoritskih, s onestrane Jordana, Sihonu i Ogu, koje ste posvetili zabrani.
11 Mi smo to čuli i naša se smionost istopila; svakom je stao dah pred vama, jer GOSPOD Bog vaš, je Bog gore u nebesima i ovdje dolje na zemlji.
12 A sada, prisegnite mi dakle po GOSPODU, pošto sam ja časno postupila prema vama, da će te vi postupiti, i vi također, časno prema obitelji mojoj. Dajte mi neki znak
13 da će te vi ostaviti živjeti mog oca, moju majku, moju braću, moje sestre, sve koji su njihovi i da će te našoteti smrti.“
14 Ljudi joj rekoše: ”Osim ako vi ne razglasite naše pothvate, naš život odgovarat će za vaš. Kad GOSPOD nam bude dao zemlju, tad ćemo mi dobrohotno i časno postupiti prema tebi. “
15 Potom ih ona užpomoć jednog konopa spusti krozprozor, jer kuća bijaše na zidu jednog bedema; na stanovaše na bedemu.
16 On im reče: ”Idite prema planiti izstraha da vaši progonitelji ne naiđu na vas; vi se skrivajte tijekom tri dana sve do povratka onih koji vašprogone; poslije toga vi možete nastaviti otići putem. “
17 Ti joj ljudi rekoše: ” Evo kako ćemo mi ispuniti zavjet kojim si našprisegla:
18 kad budemo ušli u zemlju, ti ćeš prikvačiti jednu skerletnu uzicu na prozor kroz koji si nas spustila; ti ćeš prikupiti kod sebe u kući svojeg oca, svoju majku, svoju braću i svu tvoju obitelj.
19 Ako samo jedno od vas prijeđe vrata tvoje kuće, njegova krv past će na njegovu glavu, a mi ćemo biti odriješeni, ali tko bude s tobom u tvojoj kući, njegova krv past će na naše glave ako se podigne ruka na njega.
20 Ali, ako ti raširiš vijesti o našem pothvatu, tada mi ćemo biti odriješeni zavjeta kojim si nas prisegla. “
21 Ona reče: ” Nek' bude prema vašim riješima! “ Potom ih ona otpusti i oni odoše. Tad ona zakači skerletnu uzicu na prozor.
22 Oni odoše i uputiše se prema planini gdje ostadoše tri dana sve do povratka onih koji su ih progonili. A, oni koji su ih progonili tražili su ih uzduž ceste i nisu ih našli.
23 Tad ta dva čovjeka siđoše izplanine; oni prođoše i dođoše do Jošue, sina Nunova, i sve mu izvijestiše što bijahu našli.
24 Oni rekoše Jošui: ”Uistinu GOSPOD je izručio zemlju u tvoje ruke i čak svi njeni stanovnici drhte pred nama.“
Prijevod: Tomislav Dretar (Wikizvor, CC BY-SA 3.0); dopune iz javno dostupnih prijevoda.