27. poglavlje

1 Izak je ostario, njegove se oči ugasiše i on ne vidješe više. On pozva Ezava, svojeg prvorođenog sina i reče mu: » Sine moj! « » Evo me « odgovori on. 2 On preuze: » Ti vidiš da sam ja ostario i ne znam dan svoje smrti. 3 Vrijeme je, donesi dakle svoje oružje, svoj tobolac i svoj luk; pohiti u polje i nalovi divljači za mene. 4 Pripremi mi jedno jelo kao što ja volim, donesi mi ga i ja ću ga pojesti pa tebe blagosloviti prije no što umrem. « 5 Rebeka je slušala dok je Izak govorio svojem sinu Ezavu. Ovaj ode u polje da ulovi i donese divljači. 6 Rebeka reče Jakovu svojem sinu: » Upravo sam čula tvog oca govoriti Ezavu tvojem bratu; on mu je rekao: 7 Donesi mi divljači i pripremi mi jelo da ga pojedem. Ja ću te blagosloviti u nazočnosti GOSPODOVOJ prije no što umrem. 8 Sada, sine moj, slušaj me i učini ono što ti zapovjedim: 9 idi dakle kod stada, uzmi mi dva lijepa jareta, a ja ću pripremiti za tvog oca jelo kakvo on voli. 10 Ti ćeš ga donijeti svojem ocu, a on će jesti da bi te blagoslovio prije svoje smrti. « 11 Jakov odgovori Rebeki svojoj majci: » Ako je moj brat Ezav jedan runjav čovjek, ja nemam dlaka. 12 Moguće je da me moj otac opipa i shvati, kao jednog prevaranta. Ja bih navukao na sebe jedno prokletstvo, a ne blagoslov. « 13 » Na mene nek' padne tvoje prokletstvo, sine moj, reče mu majka njegova. Samo me poslušaj, idi mi uzeti ono što sam ti rekla. « 14 On ode to uzeti i vrati se svojoj majci koja pripravi jedno jelo kako je njegov otac volio. 15 Rebeka uze potom odjeću Ezava svojeg prvorođenog sina, najskupocjeniju koju je imala kod sebe u kući, i odjenu svojeg mlađeg sina Jakova. 16 Ona prekri kozjom kožom njegove ruke i glatki dio njegovog vrata. 17 U ruke svojem sinu Jakovu, ona položi jelo i kruh koje je bila pripravila. 18 On uđe kod svog oca i reče: » Moj oče! « »Evo me, odgovori on; koji si ti sine moj? « 19 Jakov odgovori svojem ocu: » Ja sam Ezav, tvoj prvijenac. Učinio sam ono što si mi rekao. Digni se, molim te, sjedi i jedi moje divljači da bi me blagoslovio. « 20 Izak odgovori svojem sinu: » Kako si brzo našao, sine moj! « » To je zato što mi je GOSPOD, tvoj Bog donio sreću. « 21 Izak tada reče Jakovu: » Dođi bliže k meni, sine moj, da te opipam. Jesi li ti zaista moj sin Ezav ili ne? « 22 Jakov se primaknu svojem ocu Izaku koji ga opipa i reče: »Glas je onaj Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.« 23 On ga ne prepozna jer njegove ruke bijahu rutave kao one u Ezava njegovog brata; on ga blagoslovi. 24 On mu reče: » To si zaista ti, sine moj Ezave? « » To sam ja «, odgovori on. 25 On preuze: »Posluži me, sine moj, da jedem divljači i da te blagoslovim ja osobno. « Jakov ga posluži i on pojede; on mu donese vina i ovaj ga popi. 26 Tada mu njegov otac Izak reče: » Dođi dakle bliže i zagrli me, sine moj. « 27 On se primaknu i zagrli ga. Izak udahnu miris njegove odjeće i :blagoslovi ga govoreći: » Oh ! Miris je mojeg sina kao miris polja, što ga je GOSPOD blagoslovio. 28 Nek' ti Bog dadne rose nebeske i mrsa zemaljskog, žita i novog vina u izobilju! 29 Nek' te puci služe i nek' se pučanstva klanjaju pred tobom! Budi poglavar svoj svojoj braći i da sinovi tvoje majke padaju ničice pred tobom! Proklet koji tebe prokune, blagoslovljen tko te blagoslovi!« 30 Jedva je Izak završio blagosljivati Jakoba, i tek što je Jakov napustio svojeg oca, kad njegov brat Ezav vrati se iz lova. 31 On također pripravi jedno jelo svojem ocu. Potom mu reče: »Da se moj otac digne i jede divljači od svojeg sina; tako ćeš moći ti osobno blagosloviti me.« 32 Njegov otac Izak odgovori: » Koji si ti? « » Ja sam Ezav, tvoj sin prvijenac «, reče on. 33 Izak bi obuzet jednim krajnje strašnim uznemirenjem i reče: »Tko je dakle onaj koji je bio u lovu i donio mi divljači? Ja sam jeo malo prije nego što ćeš ti ući. Njega sam blagoslovio i on će biti blagoslovljen.« 34 Kad Ezav ču riječi svojeg oca, strašno kriknu, glasom punim gorčine, i reče svojem ocu: » O moj oče, blagoslovi me, mene također! « 35 On odgovori: » Tvoj brat je došao krijumčarski i lukavstvom uzeo tvoj blagoslov.« 36 Ezav preuze: » Da li je to zato što se on zove Jakov da, dva puta, on me istisnuo? On je uzeo prijevarom moje pravo prvorođenca a evo sada mi preote i moj blagoslov. Nisi li ti meni namijenio blagoslov?« 37 Izak uze riječ i reče Ezavu: »Vidiš! Ja sam od njega načinio tvojeg šefa, njemu sam da svu njegovu braću za sluge. Njega sam opskrbio žitom i novim vinom. Što još mogu učiniti za tebe sine moj?« 38 Ezav odgovori ocu svojem: » Nemaš li ti nego jedan blagoslov, oče moj? Blagoslovi me, mene također! Ezav diže svoj glas i zaplaka. 39 Tad Izak uze riječ i reče: » Vidiš, izvan plodne zemlje bit će stanište tvoje i daleko od rose koja je u nebu. 40 Od svojeg mača živjet ćeš, ali bratu ćeš svojem služiti i, tijekom svojih dugotrajnih krstarenja slomit ćeš jaram na svom vratu. « 41 Ezav postupi neprijateljski prema Jakovu zbog blagoslova kojeg je dobio od svog oca. On reče u sebi: » Doba žalosti se primiče i ja ću moći ubiti svojeg brata Jakova. « 42 O riječima Ezava, njenog sina prvorođenog obavijestiše Rebeku. Ona dade pozvati Jakova, svog mlađeg sina, i reče mu: » Evo, tvoj brat Ezav hoće ti se osvetiti ubivši te. 43 Sada, sine moj, slušaj me; diž' se ! Bježi kod mog brata Labana u Haran. 44 Obitavat ćeš neko vrijeme s njim sve dok tvoj brat ne povrati se iz svog gnjeva. 45 Kad se jarost tvojeg brata bude okrenula od tebe i kad on bude zaboravio što si mu učinio, ja ću poslati po tebe onamo. Zašto bih ja bila lišena obojice svojih sinova u isti dan?« 46 Rebeka reče Izaku: » Zgadio mi se život zbog tih kćeri Hetovih. Ako Jakov oženi jednu kao ove između kćeri ovdašnjih, čemu uopće živjeti? «