Psalam
88. poglavlje
1
2 GOSPODE, moj Bože spasitelju! Danju, noću, ja vapim prema tebi.
3 Nek' moja molitva stigne sve do tebe; prikloni uho mojoj žalbi.
4 Jer moj je život prepunjen nesrećama i ja dotičem pakao.
5 Računaju me u samrtnike; evo me poput jednog dokrajčenog čovjeka,
6 evo me zatvorenog među mrtvima, kao žrtve položene u grob, a o kojima ti gubiš sjećanje jer one su odsječene od tebe.
7 Ti si me odložio u dubine Jame, u Tmine, u ponore.
8 Tvoj se srdžba oborila na mene; svakim od tvojih valova ti me satireš.
9 Ti si udaljio od mene moje bliske; u njihovim očima, ti si od mene načinio jedan užas. Zatvoren, ja nemam izlaza.
10 Moje su oči iscrpljene jadom. Ja te zazivan svaki dan, GOSPODE! Rukama otvorenim prema tebi.
11 Hoćeš li ti načiniti jedno čudo za mrtve? Pokojnici hoće li se podići za tebe slaviti?
12 U Grobu može li se reći tvoja vjernost, i u Ponoru može li se reći tvoja odanost?
13 Tvoje čudo hoće li se upoznati u Tminama, i tvoja pravda u zemlji Zaborava?
14 Ali ja, ja vapim prema tebi GOSPODE! Jutrom, moja molitva je već pred tobom.
15 GOSPODE, zašto me odbaciti, sakriti mi tvoje lice?
16 Nesretan, izmučen od djetinjstva, ja sam trpio tvoje užase i ja sam obezumljen.
17 Tvoji su se bjesovi oborili na mene, tvoji su me užasi uništili.
18 Svaki dan oni su me okružili kao vode, oni su me okružili odasvuda.
19 Ti si udaljio od mene sudrugove i prijatelje; za bliske, ja imam tmine.
Prijevod: Tomislav Dretar (Wikizvor, CC BY-SA 3.0); dopune iz javno dostupnih prijevoda.
