21. poglavlje

1 Kanaanci - kralj Arada stanovaše u Negevu - doznadoše da Izrael stiže putem iz Atarima; oni potukoše i zarobiše Izrael. 2 Tad Izrael dade ovaj zavjet GOSPODU: » Ako ti dadneš taj puk meni u ruke, ja ću zavjetovati njegove gradove zabrani . « 3 GOSPOD posluša glas Izraelov i izruči mu Kanaance. Izrael ih zavjetova zabrani, njih i njihove gradove. Dadoše tom mjestu ime Horma. 4 Oni pođoše iz Hor-Planine cestom od Mora trstika, zaobilazeći Edom ovu zemlju, ali puk izgubi hrabrost na putu. 5 Puk se upusti u osuđivanje Boga i Mojsija: » Zašto ste nas izveli iz Egipta? Zašto nismo umrli u pustinji! Jer ovdje nema ni kruha ni vode i zgadio nam se ovaj kruh bijede! « 6 Tad GOSPOD posla protiv tog puka vatrene zmije koje ga izgrizoše, i pomrije jedan veliki broj ljudi Izraelovih. 7 Puk dođe pronaći Mojsija govoreći: » Mi smo zgriješili kudeći GOSPODA i tebe; zauzmi se kod GOSPODA da udalji od nas te zmije! « Mojsije se zauze za puk, 8 a GOSPOD mu reče: » Načini jednu mjedenu zmiju i pričvrsti ju na jednu motku: tko bude ugrizen, a pogledao u nju bit će mu spašen život. « 9 Mojsije načini jednu mjedenu zmiju i pričvrsti ju na jedno koplje; kad bi zmija ugrizla jednog čovjeka, ovaj bi pogledao mjedenu zmiju i spasio svoj život. 10 Sinovi Izraelovi pođoše i utaboriše se u Ovotu; 11 potom odoše iz Ovota i utaboriše se kod Ijije-Avarima, u pustinji nasuprot Moabu s istočne strane. 12 Pošavši odatle, oni se utaboriše na obali potoka kod Zereda. 13 Pošavši odatle, on i taborovahu s druge strane Arnona koji prođe pustinjom silazeći iz teritorijeAmorita; Arnon, u stvari, označi granicu Moaba, između Moaba i Amorita. 14 Zato se u knjizi GOSPODOVIH Ratova kaže: :» Waheb u Sufai i njegovi po:toci ; :Arnon 15 i njegova grla :Koji siđoše prema gradu :Aru :I prođoše uz granicu :Moaba. « 16 Odatle oni stigoše u Ber - Bunar. To je onaj Ber gdje GOSPOD bijaše rekao Mojsiju: » Prikupi narod i ja ću im dati vode. « 17 Tad Izrael bijaše iznenađen ovom pjesmom: :» Uzdigni se, studenče! Kličite mu! 18 Bunar iskopan od poglavara, :izbušen od plemića puka, :njihovim skiptrima, njihovim štapovima « :… iz Pustinje, oni odoše u Matanau; 19 iz Matanae u Nahaliel, iz Nahaliela u Bamot, 20 a iz Bamota u dolinu koja se otvara prema planini Moaba; vrh Pisge nadvisuje pustinju. 21 Izrael posla glasonoše Sihonu, kralju Amorita: 22 » Pusti me proći tvojom zemljom; mi se udaljavati ne ćemo ni u polja ni u vinograde i ne ćemo piti ni vode iz bunara; ići ćemo kraljevskim putem dok ne budemo prešli tvoju teritoriju. « 23 Ali, Sihon ne dozvoli Izraelu proći njegovom teritorijom; on prikupi sav svoj puk i iziđe u susret Izraelu u pustinju. On dođe u Jahas gdje zarati s Izraelom. 24 Izrael ga udari oštricom mača i dočepa se njegove teritorije, od Arnona sve do Jaboka i sve do granice Amona čija granica bijaše utvrđena. 25 Izrael uze sve gradove; on se smjesti u svim gradovima Amorita pokrajine, u Hešbon i svu njegovu okolicu. 26 Jer Hešbon bijaše grad Sihonov, kralja Amorita koji zarati s prethodnim kraljem Moaba i uze mu svu zemlju sve do Arnona. 27 Zato pjesnici kažu: :» Dođite u Hešbon! Kad bude :preuređen :i obnovljen, grad Sihonov! 28 Iz Hešbona je izišla jedna vatra, :iz grada Sihonova, jedan :plamen koji je prožderao Ar u :Moabu, :gospodare visina Arnona. 29 Nesreća na tebe, Moabe! :Ti si izgubio, narode Kemo:šev! :Od njegovih sinova načinjeni su :bjegunce :i od kćeri zarobljenice :kralja Amorita Sihona! 30 Mi smo ih probili stri:jelama; :od Hešbona sve do Divona sve :je izgubljeno; :mi smo razorili, sve do No:faha, :sve što se pruža čak do Ma:daba. « 31 Izrael se smjesti u zemlji Amorita. 32 Mojsije posla upoznati Jazer; oni se dočepaše njegove okolice i Mojsije protjera Amorite koji se tu nalaziše. 33 Potom, uzimajući jedan novi pravac, oni se uspeše cestom iz Bašana; Og kralj Bašana, iziđe njima u susret, on i sav njegov puk, za zapodjenuti bitku s njima u Edreji. 34 GOSPOD reče Mojsiju: » Ne boj se! Ja ću predati tebi u ruke njega, sav njegov puk i njegovu zemlju; postupit ćeš s njima kao što si postupio sa Sihonom, kraljem Amorita koji su vladali u Hešbonu. « 35 Oni ga potukoše, njega i sinove njegove i sav puk njegov, tako da ne ostade ni jedan živ od njih; i oni se domogoše zemlje njegove.