10. poglavlje

1 Polazeći odatle, Isus ide u područje Judeje, preko Jordana. Ponovo, mnoštvo se sakupi oko njega i on ih opet poučavaše, prema svom običaju. 2 i reče im: » Idite u selo koje je pred vama: čim onamo uđete, naći ćete svezano jedno magare koje nitko nije još jahao. Odvežite ga i dovedite. 3 A ako vam netko kaže: Zašto činite to? odgovorite: Gospodin ga treba i on će ga smjesta vratiti. « 4 Oni su otišli i pronašli magare privezano napolju pokraj jednih vrata, na ulici. Oni ga odvezaše. 5 Nekolicina koja se ondje nalazila govoraše: » Zašto odvezujete to magare? « 6 Oni im odgovoriše kako im Isus bijaše rekao i oni ih pustiše uraditi. 7 Oni dovedoše magare Isusu; staviše na njega svoju odjeću, a Isus sjedne odozgo. 8 Mnogo je ljudi prostiralo svoju odjeću na put a drugi lišća kojeg su odsijecali u polju. 9 Oni koji hodaše ispred i oni koji ih slijeđaše vikahu: » Hosana! Blagoslovljen budi u ime Gospodinovo Onaj koji dolazi! 10 Blagoslovljena budi vladavina koja dolazi, vladavina Davida našeg oca! Hosana najvišem od nebesa!« 11 I on uđe u Jeruzalemu u Templ. Nakon što je pogledao uokolo sebe, a kako već bijaše večer, on s Dvanaestoricom ode u Betaniju. 12 Sutradan, na njihovom izlasku iz Betanije, on osjeti glad. 13 Videći iz daljine jednu smokvu koja bijaše listala, on ode vidjeti neće li se ondje što naći. I budući se približio, on ne nađe ništa drugo do lišće, jer ne bijaše vrijeme smokava. 14 Obraćajući se drvetu, on reče:» Da nikad više nitko ne pojede tvojih plodova! « A njegovi učenici slušaše! 15 Oni stigoše u Jeruzalem. Ulazeći u Templ, Isus stade tjerati one koji prodavaše i kupovaše u Templu; on poizvrta stolove mjenjačima i sjedišta trgovcima golubicama, 16 i ne pusti on nikome proći templom noseći bilo što da je to. 17 A on ih poučavaše i govoraše im: » Nije li pisano: Moja kuća bit će nazvana kućom molitve za sve narode? Ali vi, vi ste ju učinili razbojničkom pećinom. « 18 Veliki svećenici i pismoznanci to doznaše i tražaše oni kako bi ga uništili. Jer su ga se bojali zbog toga što mnoštvo bi zaprepašteno njegovim poučavanjem. 19 Kad je došla večer, Isus i njegovi učenici iziđoše iz grada. 20 Prolazeći u jutro, oni vidješe smokvu sasušenu sve do korijenja. 21 Petar, sjetivši se, reče mu: » Rabbi, pogledaj, smokva koju si ti prokleo, sasvim je suha. « 22 Isus im odgovori i reče: » Imajte vjere u Boga. 23 Uistinu ja vam to kažem, ako netko kaže ovoj planini: pomakni se odatle i baci se u more, i ne sumnja u svom srcu već vjeruje da se to ima dogoditi što kaže, to će mu biti odobreno. 24 Zato vam ja kažem: Sve što vi tražite moleći, vjerujte da ste to primili i to će vam biti odobreno. 24 Učenici bijahu zbunjeni tim riječima. Ali, Isus im ponovi: »Djeco moja, kako je teško ući u kraljevstvo Božje! 25 I kad stojite u molitvi, ako imate nešto protiv nekoga, oprostite, da Otac vaš koji je u nebesima vama također vaše grijehe oprosti. « 26 Oni bijahu sve više i više dojmljeni; govoraše oni između sebe: » Tada, tko može biti spašen? « 27 Oni se vratiše u Jeruzalem. Tada dok Isus odlažaše i vraćaše se u Templ, veliki svećenici, pismoznanci i starješine primaknuše se k njemu. 28 Oni mu govoraše: » Po kojem ovlaštenju ti činiš to? Ili tko ti je dao ovlast za činiti to? « 29 Isus im reče: » Ja ću vama postaviti samo jedno pitanje; odgovorite mi i ja ću vama reći po kojoj ovlasti ja činim ovo. 30 Krštenje Ivanovo, dolazi li s neba ili od ljudi? Odgovorite mi! « 31 Oni razmišljaše u sebi ovako: » Ako kažemo: s neba, on će reći: Zašto dakle niste vjerovali u njega? 32 Hoćemo li mu reći protivno, od ljudi?« …Oni strahovaše od mnoštva, jer svi mišljaše da je Isus stvarno jedan prorok. 33 Tad oni odgovoriše Isusu: » Mi to ne znamo. « A Isus im odgovori: » Ni ja, ja vam ne znam reći po kojoj ovlasti ja ovo činim.« 34 ovi će se sprdati s njim, pljuvat će oni na njega, bičevati ga ubit će ga i, tri dana poslije, on će uskrsnuti. « 35 Jakov i Ivan, sinovi Zebedejevljevi, priđoše k Isusu i rekoše mu: » Učitelju, mi bismo željeli da ti učiniš za nas ono što ćemo te moliti. « 36 On im reče: » Što vi to hoćete da ja učinim za vas? « 37 Oni mu rekoše: » Odobri nam da sjedimo u tvojoj slavi jedan tebi s desna drugi s lijeva. « 38 Isus im reče: » Vi ne znate što išćete. Možete li vi piti kupu koju ću ja popiti, ili biti kršteni krštenjem kojim ću ja biti kršten? « 39 Oni mu rekoše: » Mi to možemo. « Isus im reče: » Kupa koju ću ja ispiti, vi ćete ju popiti, i krštenjem kojim ću ja biti kršten i vi ćete biti kršteni. 40 Što se tiče sjedenja meni s desna ili s lijeva, ne pripada meni to odobriti: to će biti dano onima za koje je to pripravljeno. « 41 Desetorica ostalih, koji bijahu to slušali, stadoše negodovati protiv Jakova i Ivana. 42 Isus ih pozva i reče im: » Vi to znate, oni koje se pazi kao poglavare naroda njih drže pod svojom vlašću i velikaši pod svojim gospodstvom. 43 Nije tako među vama. Naprotiv, ako netko među vama hoće biti velik, nek' bude sluga vaš. 44 I ako netko hoće biti prvi između vas, da bude rob sviju. 45 Jer Sin čovjekov je došao ne za biti služen, već za služiti i dati svoj život u otkupninu za množinu. « 46 Oni stigoše u Jerihon. Kad Isus izlažaše iz Jerihona sa svojim učenicima i jednom prilično velikim mnoštvom, slijepi Barimej, sin Timotejev, bijaše sjedio na rubu puta i prosio. 47 Doznavši da to bijaše Isus iz Nazareta, on stade vikati: » Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se! « 48 Mnogi ga grđaše da bi ušutio, ali on vikaše sve jače: » Sine Davidov, smiluj mi se! « 49 Isus se zaustavi i reče: » Pozovite ga. « Pozvaše slijepca i rekoše mu: » Pouzdanja, ustani, on te zove. « 50 Odbacivši svoj ogrtač, on se dignu jednim skokom i dođe k Isusu. 51 Obraćaj ući mu se, Isus reče: » Što hoćeš ti da ja učinim za tebe? « Slijepac mu odgovori: » Rabbuni, da ponovo nađem vid! « 52 Isus mu reče: » Idi, tvoja te vjera spasila. « On smjesta povrati vidi slijeđaše Isusa putem.