8. poglavlje

1 U one dane, kad on bijaše ponovo jedno veliko mnoštvo i kako ono ne imaše što jesti, Isus pozva svoje učenike i reče im: 2 » Žao mi je tog mnoštva, jer evo već tri dana kako su ostali kod mene i nemaju što jesti. 3 Ako ih otpustim gladne, klonut će usput, a ima ih koji su došli iz daleka. « 4 Njegovi mu učenici odgovoriše: » Gdje pronaći kako ih nasititi kruhom ovdje u pustinji? « 5 On ih pitaše: » Koliko kruhova imate vi? « » Sedam. «, rekoše oni. 6 I on zapovjedi mnoštvu da se opruži po zemlji. Potom on uzme sedam kruhova i, nakon što je zahvalio, on ih razlomi i dade svojim učenicima da ih ponude njima. I oni ih ponudiše mnoštvu. 7 Bijaše također i nekoliko malih riba. Isus izgovori nad njima blagoslov i reče im da i njih također ponude. 8 Oni jeđaše i biše nasićeni. I pokupiše komade koji ostadoše: sedam košara; 9 a, njih bijaše oko 4.000. Potom Isus njih otpusti, 10 i istovremeno se uspne u barku sa svojim učenicima i stiže u oblast Dalmanute. 11 Farizeji dođoše i stadoše raspravljati s Isusom; da bi mu postavili zamku, oni ga upitaše za znak koji dolazi s neba. 12 Ispustivši jedan dubok uzdah, Isus reče: » Zašto ovaj naraštaj Išće znak? Uistinu, ja vam kažem, neće biti dan znak ovom naraštaju. « 13 Napuštajući ih, on se uspne ponovo u barku i pođe na drugu obalu. 14 Učenici bijahu zaboravili uzeti kruhove i bijaše samo jedan jedini kod njih u barci. 15 Isus im načini ovu preporuku: » Pažnja! Čuvajte se kvasa farizejskog i onog Herodovog. « 16 Oni stadoše raspravljati među sobom jer, ne imaše kruha. 17 Isus to opazi i reče njima: » Zašto vi raspravljate o tome zašto nemate kruha? Vi ne shvaćate još i ne razumijete? Imate li vi okorjela srca? 18 Vi imate oči: ne vidite? Imate uši: ne čujete? Ne sjećate li se , 19 kad sam razlomio pet kruhova za 5.000 ljudi, koliko košara punih komada ste vi odnijeli? « Oni rekoše: » Dvanaest. « 20 » A kad sam ja razlomio sedam kruhova za 4.000 ljudi, koliko košara punih komada ste vi odnijeli? « Oni rekoše: »Sedam. « 21 A on im govoraše: » Ne razumijete li još ?« 22 Oni stigoše u Betsaidu; dovedoše mu jednog slijepca i on ga preklinjaše da ga dodirne. 23 Uzimajući slijepca za ruku, on ga odvede izvan sela. Stavi pljuvačke na njegove oči, položi mu ruke i upita ga: »Vidiš li ti štogod?« 24 Budući otvorio oči, on govoraše: » Primjećujem ljude, vidim ih kao stabla, ali ona hodaju. « 25 Potom, Isus mu ponovo položi ruke na oči i čovjek vidje jasno; on bijaše izliječen i jasno vidješe. 26 Isus ga otpusti kući govoreći: « » Ne ulazi u selo. « 27 Isus ode sa svojim učenicima prema selima u susjedstvu Filipove Cezareje. U putu, on ispitivaše svoje učenike: » Tko sam ja, što govore ljudi? « 28 Oni mu rekoše: » Ivan Krstitelj, za druge, Ilija; za druge, jedan od proroka. « 29 A on ih upita: » A vi, što vi kažete tko sam ja? « Uzimaj ući riječ, Petar mu odgovori: » Ti si Krist. « 30 A on im strogo zapovjedi da o njemu ne govore nikom. 31 Potom ih on stade poučavati da trebaše da Sin čovjekov pretrpi mnogo, da bude odbačen od starješina, velikih svećenika i pismoznanaca, da umre i da, tri dana kasnije, uskrsne on. 32 On otvoreno držaše taj govor. Petar, povukavši ga u stranu, stade ga koriti. Ali on, okrenuvši se i ugledavši učenike svoje, prekori Petra; 33 reče mu on: «Vuci se! Iza mene, Sotono, jer tvoji pogledi nisu oni Božji, već oni ljudski.» 34 Potom on dade dovesti mnoštvo sa svojim učenicima i reče im on : » Ako netko hoće doći za mnom, nek' se odrekne sebe samog i uzme svoj križ, i nek' me slijedi. 35 Naime, tko hoće spasiti svoj život , izgubit će ga; ali tko izgubi svoj život, zbog mene i Evanđelja, spasit će ga. « 36 I koja korist čovjeku da stekne cijeli svijet, ako to plati svojim životom? 37 Što bi to mogao dati čovjek vrijedno svojeg života? 38 Jer, ako netko stidi se mene i mojih riječi u sred ovog naraštaja preljubničkog i grješničkog, Sin čovjekov stidjet će se njega također, kad bude došao u slavi Oca svog sa svetim anđelima. «