20. poglavlje

1 Kraljevstvo nebesko usporedivo je, naime, jednom gospodaru k uće koji iziđe u rano jutro, da bi unajmio radnike za svoj vinograd. 2 On utanači s radnicima jedan srebrenjak za nadnicu i pošalje ih u svoj vinograd. 3 Kad iziđe oko treće ure, on vidje druge koji stojaše na trgu, bez posla, 4 i on im kaza: Hajdete, vi također, u moj vinograd, i ja ću vam dati što je pravedno. 5 Oni odoše. Kad je ponovo izišao oko šeste ure, potom oko devete, on učini isto. 6 Oko jedanaeste ure, on opet iziđe, nađe druge koji stojaše ondje i reče im: Zašto ste vi ostali tu čitav dan, bez posla? 7 To je zato, rekoše mu oni, nitko nas nije unajmio. On im reče: Hajdete, vi također, u moj vinograd. 8 Kad je pala večer, gospodar vinograda reče svom nadstojniku: Pozovi radnike, i predaj svakome njegovu plaću, počevši od posljednjih, pa da završi s prvima. 9 Oni iz jedanaestog sata dođoše dakle i primiše svaki po jedan srebrenjak. 10 Prvi, došavši na red, pomisli da će primiti više; ali, oni primiše, oni također, svaki po jedan srebrenjak. 11 Primajući ga, oni mrmljaše protiv gospodara kuće: 12 Ovi što su došli posljednji, govorili su oni, radili su samo jedan sat, a ti ih držiš kao i nas, koji smo podnijeli teret dana i veliku vrućinu. 13 Ali, on uzvrati jednom od njih: Prijatelju moj, ja ti ne činim krivo; nisi li ti utanačio sa mnom jedan srebrenjak? 14 Odnesi ono što je tvoje i otiđi. Ja ću dati onome posljednjem koliko i tebi. 15 Nije li meni dopušteno činiti ono što ja hoću s mojim dobrom. Ili je dakle tvoje oko opako, jer sam ja dobar! 16 Tako posljednji bit će prvi, a prvi bit će posljednji. « 17 Pred uspinjanje u Jeruzalem, Isus uze u stranu Dvanaestoricu i reče im u putu: 18 Evo kako se mi uspinjemo u Jeruzalem, a Sin čovjekov bit će izručen velikim svećenicima i pismoznancima; oni će ga osuditi na smrt 19 i izručiti ga poganima da se sprdaju s njim, bičuju, razapnu; a, trećeg dana, on će uskrsnuti.« 20 Tad k njemu pristupi majka sinova Zebedevljevih, sa svojim sinovima, ona se pokloni za izraziti jednu molbu. 21 On joj reče: » Što hoćeš ti? « » Zapovjedi, reče mu ona, da u tvom kraljevstvu ova moja dva sina sjednu tebi, jedan s desna, drugi s lijeva. « 22 Isus odgovori: » Vi ne znate što Išćete. Možete li vi ispiti kupu koju ću ja ispiti? « Oni mu rekoše: » Mi to ne možemo. « 23 On im reče: » Moja kupa, vi ćete ju popiti; što se tiče sjedanja meni s desna i meni s lijeva, ne pripada meni to odobriti: to će biti dano onima kojima je to moj otac pripravio. « 24 Desetorica, koji to bijahu čula, negodovaše protiv dvojice braće. 25 Ali, Isus ih pozva i reče im: » Vi to znate, poglavari naroda druže njih pod svojom vlašću i velikaši su pod njihovim gospodstvom. « 26 Ne treba to tako biti među vama. Naprotiv, ako netko hoće biti među vama biti velikaš, nek' bude vaš sluga, 27 i ako netko hoće biti prvi između vas, nek' bude vaš rob. 28 Tako je i Sin čovjekov došao ne za biti služen, već za služiti i dati svoj život u otkup množine. « 29 Kako oni izlaziše iz Jerihona, jedno ih veliko mnostvo slijediše. 30 Kad evo dva slijepca, koji su sjedjeli na rubu puta, doznavši da to bijaše Isus koji prolaziše, počeše vikati: » Gospodine! Sine Davidov, smiluj nam se! « 31 Mnoštvo ih prekori da bi ušutali! « Ali, oni zavikaše još jače: » Gospodine! Sine Davidov, smiluj nam se! « 32 Isus se zaustavi, pozva ih i reče im: » Što hoćete da ja učinim za vas? « 33 Oni mu rekoše: » Gospodine, da se naše oči otvore! « 34 Obuzet samilošću, Isus im dotaknu oči. Istog časa vid im se povrati. I oni ga slijediše.