22. poglavlje

1 A Isus im poče govoriti u prispodobama: 2 « Kraljevstvo je nebesko kao jedan kralj koji spremi svadbenu gozbu za svog sina. 3 On pošalje svoje sluge pozvati uzvanike na svadbu. Ali, ne htjedoše doći. 4 On pošalje opet druge sluge zadužene reći uzvanicima: Evo ja sam spremio gozbu, moji bikovi i moji tovljenici su zaklani, sve je spremno, dođite na svadbu. 5 Ali oni, ne vodeći računa, odoše, jedan u svoje polje, drugi za svojim poslom; 6 drugi, uhvatiše njegove sluge, istukoše ih i pobiše. 7 Kralj se razljuti; on posla svoje postrojbe, pogubi one ubojice i zapali njihov grad. 8 Tad on reče svojim slugama: Svadba je spremna, ali je uzvanici ne bijahu dostojni. 9 Idite dakle na trgove s kojih polaze putovi i pozovite na svadbu sve one koje ondje nađete. 10 Te sluge odoše putovima i skupiše sve one koje ondje nađoše, dobre i loše. I svadbena dvorana bi puna uzvanika. 11 Ušavši vidjeti uzvanike, kralj primijeti ondje jednog čovjeka koji nije nosio svadbeno odijelo. 12 Prijatelju moj, reče mu on, kako si ti ušao ovamo, a da nisi odjenuo svadbenu odjeću? Ovaj ostade zanijemio. 13 Tad kralj reče slugama: Bacite ga, ruku i nogu svezanih, napolje u tminu: ondje bit će plačevi i škrgutanje zubima. 14 Sigurno, mnošto je pozvano, ali malo je izabranika. « 15 Tada farizeji odoše održati vijećanje da bi ga ulovili u zamku navevši ga da govori. 16 Oni mu poslaše svoje učenike s Herodijancima, da mu kažu: » Učitelju, mi znamo da si ti iskren i da poučavaš putove Božje u punoj istinitosti, ne popustivši ničijem utjecaju tko god to bio, jer ti ne vodiš računa o steležu ljudi. 17 » Reci nam dakle svoje mišljenje: Da li je dopušteno, da ili ne, plaćati porez Cezaru? « 18 Ali Isus, opazivši njihovu podmuklost, reče: » Licemjeri! Zašto mi postavljate zamku? 19 Pokažite mi novac koji služi za platiti danak. « Oni mu pokazaše jedan srebrenjak. 20 On im reče: » Ovaj lik i ovaj natpis, čiji su? « 21 Oni odgovoriše: » Cezarovi. « Tad im on reče: » Predajte dakle Cezaru što je Cezarovo, a Bogu što je Božje. « 22 Na te riječi, oni biše potpuno zbunjeni, napustivši ga, oni odoše. 23 Onog dana, saduceji mu pristupiše reći da nema uskrsnuća. Oni njemu postaviše ovo pitanje: 24 Učitelju, Mojsije je rekao: Ako netko umre, a da nije imao djece, njegov će brat oženiti udovicu, za dati potomstvo bratu svom. 25 A bijaše kod nas sedmero braće. Prvi, koji bijaše oženjen, umre; i kako ne imade potomstva, on ostavi svoju ženu bratu svom; 26 isto tako i drugi, treći, i tako sve do sedmog. 27 Konačno, nakon svih, umre i žena. 28 Eh dobro! Po uskrsn ući, kojem od te sedmorice bit će ona ženom? « 29 Isus im odgovori: » Vi griješite, jer vi ne poznajete ni Pismo ni moć Božju. 30 Po uskrsnuću, naime, nit se bude žena ni muž; već se bude kao anđeli u nebu. 31 A što se tiče uskrsnuća mrtvih, niste li vi čitali riječ koju vam je Bog rekao: 32 Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? On nije Bog mrtvih, već živućih. « 33 Slušajući to, mnoštvo ostade zapanjeno njegovim naučavanjem. 34 Saznavši da on bijaše zatvorio usta saducejima, farizeji se sastadoše na vijećanje. 35 I jedan od njih, jedan zakonoznanac, upita ga da bi ga ulovio u zamku: 36 » Učitelju, koja je najveća zapovijed u Zakonu? « 37 Isus mu reče: » Voli Gospodina svog Boga svim svojim srcem, svom dušom svojom i svakom svojom misli. 38 To je najveća, prva zapovijed. 39 Jedna druga također je važna: Voli bližnjega svoga kao samog sebe. 40 Od te dvije zapovijedi ovise sav Zakon i Proroci. « 41 Kad se farizeji sastadoše, Isus im postavi ovo pitanje: 42 Što je vaše mišljenje glede Spasitelja? Čiji je on sin? « Oni mu odgovoriše: » Davidov. « 43 Isus im reče: Kako dakle David, nadahnut Duhom, njega zove Gospodine, govoreći: 44 Gospodin rekao je mom Gospodinu: Sjedi mi s desna sve dok ja ne budem stavio tvoje neprijatelje pod tvoje noge? 45 Ako ga dakle David zove Gospodine, kako je on njegov sin? « 46 Nitko ne bi sposoban odgovoriti niti jedne riječi. I, od tog dana, nitko ga se ne usudi ispitivati.