Čitanja

1Oni pođoše iz Elima i sva zajednica sinova Izraelovih stiže u pustinju Sin, između Elima i Sinaja, petnaesti dan drugog mjeseca poslije svojeg izlaska iz zemlje Egipat. 2U pustinji, sva zajednica sinova Izraelovih zagunđa protiv Mojsija i Aarona. 3Sinovi im Izraelovi rekoše: » Ah! da bijasmo umrli od ruke GOSPODOVE u zemlji Egipat, kad bijasmo sjedjeli pokraj lonca mesa, kad smo jeli kruha do sitosti! Vi ste nas izveli u ovu pustinju da bi cijelu ovu zajednicu pustili umrijeti od gladi!» 4GOSPOD reče Mojsiju: » S nebeskih visina, ja ću učiniti kruh padati za vas. Puk će izlaziti svaki dan skupljati dnevnu porciju, da bih ja ispitao ide li ili ne prema mojem zakonu? 5Šesti dan, kad oni budu pripremili ono što budu donijeli, imat će dva puta više no svakodnevna žetva.« 6Mojsije i Aaron rekoše svim sinovima Izraelovim: » Večeras, vi će te spoznati da je GOSPOD taj koji vas je izveo iz zemlje Egipta; 7ujutro, vidjet će te slavu GOSPODOVU, jer je on čuo vaše gunđanje protiv GOSPODA. Mi, tko smo mi, da vi gunđate protiv nas?« 8- Mojsije je htio reći: »Vi će te vidjeti kad vam GOSPOD s večeri dadne mesa za jesti, s jutra kruha do sitosti, jer GOSPOD je čuo vaše gunđanje kad vi gunđate protiv njega. Mi, tko smo mi? Vi to ne gunđate protiv nas, već protiv GOSPODA.« 9Mojsije reče Aaronu: »Reci cijeloj zajednici sinova Izraelovih: Primaknite se GOSPODU, jer on je čuo vaše gunđanje.« 10I kako je Aaron govorio cijeloj zajednici sinova Izraelovih, on se okrenu prema pustinji: onda, slava GOSPODOVA pojavi se u oblaku. 11GOSPOD oslovi Mojsiju: 12»Ja sam čuo gunđanje sinova Izraelovih. Ovako im reci: U sumrak, vi će te jesti meso; u jutro, vi će te se nasititi kruhom i spoznat će te da sam ja ja GOSPOD, vaš Bog.« 13Iste večeri, prepelice uzletješe i prekriše tabor. 14Sloj rose se diže; kad, na površini pustinje, bijaše nešto sitno, škripavo, nešto sitno poput inja, po zemlji. 15Sinovi Izraelovi se zgledaše i rekoše jedni drugima: »Mân hou?« (»Što je to?«) jer ne znadoše što bijaše to. Mojsije im reče: » To je kruh koji vam GOSPOD dade za jesti. 16Evo što je GOSPOD zapovjedio: Prikupite ju toliko koliko svatko može pojesti. Uzmite ju jedan omer po glavi, prema broju vaših ljudi, svatko za one iz svog šatora.« 17Sinovi Izraelovi učiniše tako; oni ju prikupiše, tko više, tko manje. 18Oni izmjeriše u omeru: ništa previše nije imao tko je imao više, a tko je imao manje ne imade premalo. Svatko je bio prikupio onoliko koliko je mogao pojesti. Mojsije im reče: » Nek' nitko ju ne čuva do jutra! « 20Izvjesni ne poslušaše Mojsija i čuvaše ju do jutra; ali ona bi crvava i smrdljiva. Tad se Mojsije rasrdi protiv njih. 21Oni prikupljaše jutro za jutrom, toliko koliko je svatko mogao pojesti. Kad bi sunce ugrijalo, ona bi se sva otopila. 22Šesti dan, oni prikupiše dvostruku količinu kruha, dva homera za svakog. Svi odgovorni iz zajednice dođoše obavijestiti Mojsija. 23On im reče: »To je ono što je GOSPOD bio rekao: Sutra je šabat, dan odmora posvećen GOSPODU. Ispecite što je za peći, skuhajte što je za skuhati. Sve što je suvišno odložite ga do jutra.« 24Oni to odložiše do jutra, kako je bio zapovjedio Mojsije. Ne bi ni smrada ni gamadi. 25Mojsije reče: » Jedite to danas. Danas je šabat GOSPODOV. Danas to neće te naći napolju. 26Vi će te to skupljati tijekom šest dana, ali sedmog dana, je šabat: neće toga biti.« 27No, sebmi dan, bijaše u puku ljudi koji iziđoše prikupljati ju ali ne nađoše ništa. 28GOSPOD reče Mojsiju: » Do kada će te vi odbijati poštivati moje odredbe i zakone? 29Shvatite da, ako li vam je GOSPOD dao šabat, on vam je također dao, šestog dana kruha za dva dana. Ostanite svatko na svojem mjestu. Nek' nitko ne iziđe sedmog dana.« 30Puk se dakle odmori sedmog dana. 31Onome kuća Izraelova dade ime mana. Bilo je to kao zrnje korijandera, bijaše to bijelo, s jednim okusom uštipka s medom. 32Mojsije reče: »Evo što je Bog zapovjedio: da se napuni jedan omer rezerve za vaše potomstvo, da bi oni vidjeli kruh kojim sam vas ja hranio u pustinji, pošto sam vas izveo iz Egipta.« 33Mojsije reče Aaronu: »Uzmi jednu vazu, stavi u nju pun omer mane i postavi pred GOSPODA, u zalihu za vaše potomstvo.« 34Kako GOSPOD bijaše zapovjedio Mojsiju, Aaron to ostavi pred ploču u zalihu. 35Sinovi Izraelovi jedoše manu tijekom 40 godina sve do njihovog dolaska u krajine zemlje Kanaan. 36Omer jest deseti dio jednog efa.

4Upoznaj me sa svojim putovima, GOSPODE; pouči svojim cestama. 5Daj mi putovati prema tvojoj istini i pouči me, jer ti si Bog koji me spašava. Ja te čekam sve ove duge dane. 6GOSPODE, misli na nježnost i pouzdanost koju si mi oduvijek pokazivao! 7Ne misli na moje grijehe iz mladosti ni na moje grješke; misli na mene u pouzdanosti svojoj, zbog dobrote svoje, GOSPODE. 8GOSPOD je tako dobar i tako pravedan da pokazuje putove grješnicima. 9On daje poniznima ići prema pravdi i poučava ponizne putu svome.