Čitanja

17A on ih poučavaše i govoraše im: » Nije li pisano: Moja kuća bit će nazvana kućom molitve za sve narode? Ali vi, vi ste ju učinili razbojničkom pećinom. « 18Veliki svećenici i pismoznanci to doznaše i tražaše oni kako bi ga uništili. Jer su ga se bojali zbog toga što mnoštvo bi zaprepašteno njegovim poučavanjem. 19Kad je došla večer, Isus i njegovi učenici iziđoše iz grada. 20Prolazeći u jutro, oni vidješe smokvu sasušenu sve do korijenja. 21Petar, sjetivši se, reče mu: » Rabbi, pogledaj, smokva koju si ti prokleo, sasvim je suha. « 22Isus im odgovori i reče: » Imajte vjere u Boga. 23Uistinu ja vam to kažem, ako netko kaže ovoj planini: pomakni se odatle i baci se u more, i ne sumnja u svom srcu već vjeruje da se to ima dogoditi što kaže, to će mu biti odobreno. 24 Zato vam ja kažem: Sve što vi tražite moleći, vjerujte da ste to primili i to će vam biti odobreno. 24Učenici bijahu zbunjeni tim riječima. Ali, Isus im ponovi: »Djeco moja, kako je teško ući u kraljevstvo Božje! 25I kad stojite u molitvi, ako imate nešto protiv nekoga, oprostite, da Otac vaš koji je u nebesima vama također vaše grijehe oprosti. « 26Oni bijahu sve više i više dojmljeni; govoraše oni između sebe: » Tada, tko može biti spašen? « 27Oni se vratiše u Jeruzalem. Tada dok Isus odlažaše i vraćaše se u Templ, veliki svećenici, pismoznanci i starješine primaknuše se k njemu. 28Oni mu govoraše: » Po kojem ovlaštenju ti činiš to? Ili tko ti je dao ovlast za činiti to? « 29Isus im reče: » Ja ću vama postaviti samo jedno pitanje; odgovorite mi i ja ću vama reći po kojoj ovlasti ja činim ovo. 30Krštenje Ivanovo, dolazi li s neba ili od ljudi? Odgovorite mi! «