18. poglavlje

1 Isus im reče jednu prispodobu o nužnosti za njih stalno moliti i ne padati u beznađe. 2 On im reče: » Bijaše u jednom gradu sudac koji se ne bojaše Boga niti štovaše ljude. 3 A bijaše u tom gradu jedna udovica koja mu dođe reći: Učini mi pravdu protiv mojih protivnika. 4 On joj dugo vremena uskraćivaše to. I potom on sebi reče: čak i ako se ja ne bojim Boga niti poštujem ljude, 5 eh dobro, zato što mi ta udovica dosađuje, ja ću joj dati zaštitu, da mi ne dolazi neprestano razbijati glavu. « 6 Gospodin dodade: » Slušajte dobro što kaže taj sudac bez pravde. 7 I Bog neće li učiniti pravdu svojim izabranicima koji dan i noć kriče prema njemu? I on ih daje čuti. 8 Ja vam ovo kažem: on će njima učiniti pravdu ubrzo. Ali, Sin čovjekov, kad on bude došao, hoće li naći vjere na zemlji? « 9 I on još reče ovu prispodobu nekima koji bijahu uvjereni da su pravedni i koji prezirahu sve druge: 10 » Dva čovjeka uspeše se u Templ za moliti; jedan bijaše farizej, a drugi ubirač poreza. 11 Farizej, uspravljen, moljaše ovako u sebi: O Bože, ja ti zahvaljujem zato što nisam kao drugi ljudi, koji su kradljivci, zločinci, preljubnici, ili opet kao ovaj ubirač poreza. 12 Ja postim dva puta tjedno, ja plaćam dîm od svega što si priskrbim. 13 Ubirač poreza, držeći se na rastojanju, ne htjede čak ni oči podignuti k nebu, već se lupaše u prsa, govoreći: Bože moj, smiluj se grješniku kakav sam ja. 14 Ja vam ovo kažem: ovaj ovdje silazi opravdan kući svojoj, a ne drugi, jer svaki čovjek koji se uzdigne bit unižen, ali onaj koji se unizi bit će uzdignut. « 15 Ljudi mu dovođaše čak i dojenčad da ih dotakne. Videći to, učenici ih odbijaše. 16 Ali, Isus dade donijeti dojenčad k sebi, govoreći: » Pustite djecu doći k meni; ne sprječavajte ih, jer kraljevstvo Božje je onih koji su kao oni. 17 Uistinu, ja vam to kažem, tko ne primi kraljevstvo Božje kao jedno dijete, neće u njega ući. « 18 Jedan odličnik ispitivaše Isusa: » Dobri gospodaru, što ja trebam učiniti za primiti vječni život u diobu? « 19 Isus mu reče: » Zašto me ti zoveš dobrim? Nitko nije dobar osim Bog sam. 20 Ti poznaješ zapovijedi: ne počini preljube, ti nećeš počiniti ubojstva, ti nećeš krasti, ti nećeš lažno posvjedočiti, poštuj oca svog i majku svoju. « 21 Odličnik odgovori: » Sve to, ja pazim od mladosti svoje. « 22 Saslušavši ga, Isus mu reče: » Jedna ti jedina stvar još nedostaje: sve što imaš, prodaj to, podijeli sirotima i imat ćeš jedno blago na nebesima; potom dođi, slijedi me. « 23 Kad sasluša to, čovjek se rastuži, jer bijaše veoma bogat. 24 Videći ga, Isus reče: » Kako je teško onima koji imaju bogatstva dospjeti u kraljevstvo Božje! 25 Da, lakše je devi ući kroz jednu iglenu rupu nego jednom bogatašu ući u kraljevstvo Božje. « 26 Slušatelji rekoše: » Tada, tko može biti spašen? « 27 A on im odgovori: » Ono što je nemoguće ljudima moguće je Bogu. « 28 Petar reče: » A mi, ostavivši svoja vlastita dobra, mi smo tebe slijedili. « 29 On im odgovori: Uistinu, ja vam ovo kažem, nitko neće napustiti svoju kuću, ženu, braću, roditelje ili djecu, zbog kraljevstva Božjeg, 30 a koji neće primiti mnogo više u ono vrijeme i, u budućem svijetu, vječni život. « 31 Uzimaj ući Dvanaestoricu sa sobom, Isus im reče: » Evo nas uspinjemo se u Jeruzalem i ispunit će se sve što su proroci pisali glede Sina čovjekovog. 32 Jer on će biti izručen poganima, podvrgnut sprdnjama, uvredama, pljuvanjima; 33 nakon što bude bičevan, oni će ga ubiti a, trećeg dana, on će uskrsnuti. « 34 Ali, oni ne razumješe ništa. Ova riječ njima ostade skrivenom i oni ne znađaše što im to Isus htijaše reći. 35 A, kako se oni približavaše Jerihonu, jedan slijepac bijaše sjedio i prosio uz rub puta. 36 Budući čuo prolaziti jedno mnoštvo, on zapita tko to bijaše. 37 Rekoše mu: » To je Isus iz Nazareta koji prolazi. « 38 On povika: » Isuse, sine Davidov, smiluj mi se! « 39 Oni koji iđaše na čelu izgrdiše ga da ušuti; ali, on povika još jače: » Sine Davidov, smiluj mi se! « 40 Isus se zaustavi i zapovjedi da mu ga dovedu: kad se bi približio, on ga ispita: 41 » Što hoćeš ti da ja učinim za tebe? « On odgovori: » Gospodine, da ponovo steknem vid! « 42 Isus mu reče: » Progledaj, tvoja te vjera spasila! « 43 Istog časa on zadobi ponovo vid i slijeđaše Isusa slaveći Boga. Sav narod videći to iskaza hvalu Bogu.