15. poglavlje

1 Tada farizeji i pismoznanci iz Jeruzalema istupiše prema Isusu i rekoše mu: 2 » Zašto tvoji učenici krše predaju od starih? Naime, oni ne peru ruke, kad jedu svoj objed. « 3 On im uzvrati: » A vi, zašto kršite zapovijed Božju u ime vaše predaje? 4 Bog je naime rekao: Poštuj oca svog i majku svoju i još: Onaj koji prokune oca ili majku, da bude kažnjeg smrću. 5 Ali vi, vi kažete: Tko god kaže svom ocu ili majci svojoj: Pomoć koju ti trebaš primati od mene sveti je milodar, 6 taj ne poštuje svog oca. I tako ste vi poništili riječ Božju u ime vaše predaje. 7 Licemjeri! Izaija je prorokovao glede vas, kad je rekao: 8 Ovaj me narod poštuje usnama, ali, srce je njegovo daleko od mene. 9 Uzaludno je to što mi oni čine obrede, jer nauke koje naučavaju samo su propisi ljudski. « 10 Potom, pozivajući mnoštvo, on mu reče: » Slušajte i shvatite! 11 Nije ono što ulazi u čovjekova usta to što čini čovjeka nečistim; već ono što izlazi iz usta, eto što čini čovjeka nečistim.« 12 Tad mu se učenici primaknuše i rekoše: » Znaš li ti da slušajući tu riječ, farizeji bijahu sablažnjeni?« 13 On odgovori:» Svaka biljka koju nije zasadio moj Otac nebeski bit će iščupana. 14 Pustite ih: to su slijepci koji vode slijepce. A, ako jedan slijepac vodi slijepca, obojica će pasti u istu jamu! « 15 Petar uznastoja kod njega: » Objasni nam tu zagonetnu riječ! « 16 Isus reče: »Jeste li vi još bez pameti? 17 Ne znate li vi da sve ono što uđe u usta prelazi u vaš trbuh, potom se izbacuje u jamu? 18 Ali, ono što izlazi iz usta potječe iz srca, i to je ono što čovjeka čini nečistim. 19 Iz srca, naime, potječu zle namjere, ubojstva, preljube, loše vladanje, krađe, lažna svjedočenja, krivokletništva. 20 To je ono što čovjeka čini nečistim; a jedenje nečistim rukama ne čini čovjeka nečistim. « 21 Pošavši odatle, Isus se skloni u oblast Tira i Sidona. 22 Kad evo jedna Kanaanka dođe odatle i stade vikati: » Smiluj mi se, Gospodine, sine Davidov! Moja je kćer bolno izmučena od demona. « 23 Ali, on njoj ne odgovori ni jedne jedine riječi. Njegovi se učenici približiše, učinivši mu ovu molbu: » Otpusti ju, jer ona nas proganja svojim povicima. « 24 Isus odgovori: »Ja sam bio poslan samo k izgubljenim ovcama Izraelovim.« 25 Ali, žena se dođe pokloniti pred njega:«Gospodine, reče ona, dođi mi u pomoć!« 26 On joj odgovori: » Nije dobro uzeti kruh dječji za baciti ga psima.« 27 »To je istina, Gospodine! preuze ona; i točno je i to da mali psi jedu mrve koje padnu sa stola njihovih gospodara. « 28 Tad Isus njoj odgovori: » Ženo, tvoja je vjera ogromna! Nek' ti bude kako ti hoćeš! I njena kćer bi izliječena u taj čas. 29 Otud Isus stiže do obala Galilejskog mora. On se uspe u planinu, i ondje sjedne. 30 Ljudi u velikom mnoštvu dođoše k njemu, dovodeći sa sobom hrome, slijepe, kljaste, nijeme i dosta drugih još. Oni ih postavljaše uz noge njegove, a on ih ozdravljaše. 31 I mnoštvo se čudiše vidjevši njemake koji govore, kljaste koji postaju valjani, hrome koji hode uspravno i slijepce koji povratiše vid. I mnoštvo iskaza slavu Bogu Izraelovu. 32 Isus pozva svoje učenike i reče im: » Žao mi je tog mnoštva, jer evo već tri dana kako su ostali kod mene, i nemaju što jesti. Neću ih otpustiti praznog želuca: mogli bi klonuti na putu. « 33 Učenici mu rekoše: » Otkud nam može u pustinju doći dovoljno kruha za nasititi jedno toliko mnoštvo? « 34 Isus im reče: » Koliko kruhova imate vi?« » Sedam, rekoše oni, i nekoliko ribica. « 35 On zapovijedi mnoštvu da se ispruži po zemlji, 36 uze sedam kruhova i ribe, i, nakon što je zahvalio, on ih iskida i dade ih učenicima, a učenici mnoštvu. 37 I oni svi jedoše i biše nasićeni; donesoše ono što je ostalo u komadima: sedam punih korpi. 38 A, onih koji jedoše bijaše 4.000 na broju, ne računaj ući žene i djecu. 39 Nakon što je otpustio mnoštvo, Isus se uspe u barku i dođe na područje Magadana.