42. poglavlje

1 Vidjevši da ima žita u Egiptu, Jakov reče svojim sinovima: » Što se zgledate? « 2 On povika: Čuo sam govoriti da ima žita u Egiptu. Siđite onamo, i ondje, kupite žita za našu opskrbu i da izbjegnemo smrti. « 3 Desetero braće Josipove siđoše kupiti žita u Egiptu, 4 ali Jakov ne posla s braćom svojom Benjamina, brata Josipovog, jer, govoraše on, da ga ne treba stići nesreća. « 5 Kao što su i drugi radili, sinovi Izraelovi dođoše kupiti žita, jer glad haraše u zemlji Kanaanovoj. 6 Josip bijaše neograničeni vladar zemlje i prodavaše žito svom pučanstvu. Josipova braća stigoše i pokloniše se pred njim, licem prema zemlji. 7 Josip vidje svoju braću i prepozna ih, ali im sakri svoju osobnost i grubo progovori s njima: » Otkud dolazite? « Reče im on. » Iz zemlje Kanaanaca « odgovoriše oni, » za kupiti živeži. « 8 Josip prepozna svoju braću, ali oni ne prepoznaše njega. 9 Tad se Josip sjeti snova koje je imao u svezi s njima i reče im: » Vi ste špijuni i došli ste otkriti slabe točke zemlje. « 10 »Ne, moj gospodine, odgovoriše oni, tvoje sluge su došle za kupiti živeži. 11 Mi smo svi sinovi istog čovjeka, mi smo dostojni vjere, tvoje sluge nisu špijuni. « 12 » Ne! Uzvrati im on; vi ste došli otkriti slabe točke zemlje. « 13 Oni preuzeše: » Mi, tvoje sluge, bilo nas je dvanaest braće, sinovi jednog čovjeka u zemlji Kanaan. Najmlađi je danas s našim ocem, a jednog od nas nema više. 14 » Ja vam jasno kažem da ste vi bili špijuni, povika Josip. 15 Evo provjere koju ćete vi podnijeti: kao što je Faraon živ vi ne ćete izići odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. 16 Pošaljite jednog između vas uzeti vašeg brata. Za to vrijeme, ostanite zatvorenicima, a vaše riječi bit će provjerene: hoće li istina biti u vas? Inače, isto tako istinito kao što je Faraon živ, vi ste špijuni! « 17 On ih zajedno stavi u zatvor tijekom tri dana. 18 Treći dan Josip im reče: » Evo što vam je činiti da biste ostali živima. Ja se bojim Boga, ja. 19 Da li ćete vi biti dostojni vjere? Nek' jedan od vaše braće ostane u zatvoru u kući gdje ste u zatvoru. Vi drugi, idite odnijeti žito vašoj izgladnjeloj čeljadi. 20 Potom, dovedite mi vašeg najmlađeg brata. Vaše će riječi biti provjerene i vi ne ćete umrijeti. « Oni to učiniše. 21 Oni rekoše između sebe: » Na žalost! Mi smo krivi spram našeg brata kad smo vidjeli njegovu vlastitu nevolju. On nam je iskao milost, a mi ga ne slušasmo. Evo zašto nas je ova nevolja dosegnula. « 22 Ruben se obrati njima: » Nisam li vam govorio: Ne činite ništa nažao tom djetetu! A vi me niste slušali. Sada je zatražen račun za njegovu krv. 23 Oni ne znadoše da ih Josip razumije, jer tumač im služiše kao posrednik. 24 Tad se Josip odvoji od njih za isplakati se, potom on se vrati i i govoraše im. On uzme izmeđi njih Simeona i dade ga svezati na njihove oči. 25 Potom Josip naredi da napune njihove tovare žitom, i da u svaku od vreća stave natrag njihov novac i da im daju opskrbu za put. Tako on učini prema njima. 26 Oni natovariše svoje žito na svoje magarce i pođoše. 27 Na stajalištu jedan od njih otvori svoju vreću da bi dao krmiva svojem magarcu i ugleda svoj novac! Bio je na samom otvoru vreće! 28 » Vratili mi moj novac, reče on svojoj braći. Evo ga u mojoj vreći sa žitom! « Srce im stade i, užasnuti, oni rekoše između sebe: » Što nam je to Bog učinio? « 29 Oni stigoše k svojem ocu Jakovu u zemlju Kanaan i obavijestiše ga o svemu što im se dogodilo. 30 Čovjek koji je gospodar zemlje, rekoše oni, surovo nam je govorio. Postupao je s nama kao da smo mi špijunirali zemlju. 31 Mi smo mu odgovorili: Mi smo ljudi dostojni vjere, a ne špijuni. 32 Mi bijasmo dvanaestorica braće sinovi svog oca; jednog od nas nema više a najmlađi je danas s ocem u Kanaanu. 33 Taj čovjek, gospodar zemlje, nam tada reče: Evo kako ću ja znati da li ste dostojni vjere: ostavite sa mnom jednog od svoje braće, uzmite što treba za vašu izglednjele ukućane i idite. 34 Dovedite mi tada vašeg najmlađeg brata, tako ću ja znati da niste špijuni, već ljudi dostojni vjere. Vratit ću vam vašeg drugog brata i vi ćete moći obavljati poslove u zemlji.« 35 Oni počeše prazniti svoje vreće; u svakoj vreći, nalaziše se kesa s novcem svakog od njih. Kad vidješe, oni i njihov otac, kese sa svojim novcem, zahvati ih strah. 36 Njihov otac Jakov im reče: » Vi me hoćete lišiti djeteta! Josipa više nema, Simeona više nema, i Benjamina mi uzimate! Sve je protiv mene. « 37 Ruben tada reče svojem ocu: » Moći ćeš ubiti moja dva sina ako ti ga ja ne dovedem. « 38 Moj sin ne će sići s vama, odvrati on. Njegov je brat mrtav, on je ostao sam. Ako bi se njemu dogodila nesreća na cesti kojom ćete otići, vi biste učinili da u žalosti moja sijeda glava siđe u boravište mrtvih. «