Čitanja

1Vidjevši da ima žita u Egiptu, Jakov reče svojim sinovima: » Što se zgledate? « 2On povika: Čuo sam govoriti da ima žita u Egiptu. Siđite onamo, i ondje, kupite žita za našu opskrbu i da izbjegnemo smrti. « 3Desetero braće Josipove siđoše kupiti žita u Egiptu, 4ali Jakov ne posla s braćom svojom Benjamina, brata Josipovog, jer, govoraše on, da ga ne treba stići nesreća. « 5Kao što su i drugi radili, sinovi Izraelovi dođoše kupiti žita, jer glad haraše u zemlji Kanaanovoj. 6Josip bijaše neograničeni vladar zemlje i prodavaše žito svom pučanstvu. Josipova braća stigoše i pokloniše se pred njim, licem prema zemlji. 7Josip vidje svoju braću i prepozna ih, ali im sakri svoju osobnost i grubo progovori s njima: » Otkud dolazite? « Reče im on. » Iz zemlje Kanaanaca « odgovoriše oni, » za kupiti živeži. « 8Josip prepozna svoju braću, ali oni ne prepoznaše njega. 9Tad se Josip sjeti snova koje je imao u svezi s njima i reče im: » Vi ste špijuni i došli ste otkriti slabe točke zemlje. « 10»Ne, moj gospodine, odgovoriše oni, tvoje sluge su došle za kupiti živeži. 11Mi smo svi sinovi istog čovjeka, mi smo dostojni vjere, tvoje sluge nisu špijuni. « 12» Ne! Uzvrati im on; vi ste došli otkriti slabe točke zemlje. « 13Oni preuzeše: » Mi, tvoje sluge, bilo nas je dvanaest braće, sinovi jednog čovjeka u zemlji Kanaan. Najmlađi je danas s našim ocem, a jednog od nas nema više. 14» Ja vam jasno kažem da ste vi bili špijuni, povika Josip. 15Evo provjere koju ćete vi podnijeti: kao što je Faraon živ vi ne ćete izići odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. 16Pošaljite jednog između vas uzeti vašeg brata. Za to vrijeme, ostanite zatvorenicima, a vaše riječi bit će provjerene: hoće li istina biti u vas? Inače, isto tako istinito kao što je Faraon živ, vi ste špijuni! « 17On ih zajedno stavi u zatvor tijekom tri dana. 18Treći dan Josip im reče: » Evo što vam je činiti da biste ostali živima. Ja se bojim Boga, ja. 19Da li ćete vi biti dostojni vjere? Nek' jedan od vaše braće ostane u zatvoru u kući gdje ste u zatvoru. Vi drugi, idite odnijeti žito vašoj izgladnjeloj čeljadi. 20Potom, dovedite mi vašeg najmlađeg brata. Vaše će riječi biti provjerene i vi ne ćete umrijeti. « Oni to učiniše. 21Oni rekoše između sebe: » Na žalost! Mi smo krivi spram našeg brata kad smo vidjeli njegovu vlastitu nevolju. On nam je iskao milost, a mi ga ne slušasmo. Evo zašto nas je ova nevolja dosegnula. « 22Ruben se obrati njima: » Nisam li vam govorio: Ne činite ništa nažao tom djetetu! A vi me niste slušali. Sada je zatražen račun za njegovu krv. 23Oni ne znadoše da ih Josip razumije, jer tumač im služiše kao posrednik. 24Tad se Josip odvoji od njih za isplakati se, potom on se vrati i i govoraše im. On uzme izmeđi njih Simeona i dade ga svezati na njihove oči. 25Potom Josip naredi da napune njihove tovare žitom, i da u svaku od vreća stave natrag njihov novac i da im daju opskrbu za put. Tako on učini prema njima. 26Oni natovariše svoje žito na svoje magarce i pođoše. 27Na stajalištu jedan od njih otvori svoju vreću da bi dao krmiva svojem magarcu i ugleda svoj novac! Bio je na samom otvoru vreće! 28» Vratili mi moj novac, reče on svojoj braći. Evo ga u mojoj vreći sa žitom! « Srce im stade i, užasnuti, oni rekoše između sebe: » Što nam je to Bog učinio? « 29Oni stigoše k svojem ocu Jakovu u zemlju Kanaan i obavijestiše ga o svemu što im se dogodilo. 30Čovjek koji je gospodar zemlje, rekoše oni, surovo nam je govorio. Postupao je s nama kao da smo mi špijunirali zemlju. 31Mi smo mu odgovorili: Mi smo ljudi dostojni vjere, a ne špijuni. 32Mi bijasmo dvanaestorica braće sinovi svog oca; jednog od nas nema više a najmlađi je danas s ocem u Kanaanu. 33Taj čovjek, gospodar zemlje, nam tada reče: Evo kako ću ja znati da li ste dostojni vjere: ostavite sa mnom jednog od svoje braće, uzmite što treba za vašu izglednjele ukućane i idite. 34Dovedite mi tada vašeg najmlađeg brata, tako ću ja znati da niste špijuni, već ljudi dostojni vjere. Vratit ću vam vašeg drugog brata i vi ćete moći obavljati poslove u zemlji.« 35Oni počeše prazniti svoje vreće; u svakoj vreći, nalaziše se kesa s novcem svakog od njih. Kad vidješe, oni i njihov otac, kese sa svojim novcem, zahvati ih strah. 36Njihov otac Jakov im reče: » Vi me hoćete lišiti djeteta! Josipa više nema, Simeona više nema, i Benjamina mi uzimate! Sve je protiv mene. « 37Ruben tada reče svojem ocu: » Moći ćeš ubiti moja dva sina ako ti ga ja ne dovedem. « 38Moj sin ne će sići s vama, odvrati on. Njegov je brat mrtav, on je ostao sam. Ako bi se njemu dogodila nesreća na cesti kojom ćete otići, vi biste učinili da u žalosti moja sijeda glava siđe u boravište mrtvih. «

1Iz dubina ja te zazivam, GOSPODE: 2Gospodine, slušaj moj glas; nek' tvoje uši budu sklone mom preklinjućem glasu! 3Ako ti pamtiš grješke, GOSPODE! Gospodine tko će opstatiđ 4Ali ti raspolažeš oprostom i tebe će se bojati. 5Ja očekujem GOSPODA, ja čekam svom svojom dušom i ja se ufam u njegovu riječ. 6Moja duša žudi Gospodina, više no što straža žudi jutro, više no straža jutro. 7Izraele, stavi svoju nadu u GOSPODA, jer GOSPOD raspolaže milošću i, obilato, iskupljenjem. 8To je on koji iskupljuje Izrael od svih njegovih grješaka. Kategorija:Psalmi